KICICA BILJKA
Kicica je jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta sitna biljčica,čiji su cvetovi veoma mali i vatrene su boje.Cveta tokom celog leta ,pripada porodici lincura i narodu se naročito upotrebljava caj od kicice za razne zdravstvene tegobe.
BILJKA KICICA IZGLED I RASPROSTRANJENOST
Biljka kicica raste tako skriveno da ju je gotovo ne mozemo uociti jer se njeni cvetovi otvaraju samo na najjacem suncu.Iz svetlog valjkastog korena raste 10 do 50 cm visoka stabljika cetvrtastog preseka.Prizemna rozeta listiova se ne vidi jer je u doba cvetanja vec uvela ili je prekrivena gustom travom.Listovi kicice su naspramni ,duguljasti,jajasti ili zašiljeni i imaju uzdužne žile.U gornjem delu stabljike razvijena je štitasta cvast(dihazijum) s mnogobrojnim cvetovima.Čašica ima 5 zubaca koji se na suncu zvezdasto rastvaraju.Vreme cvetanja kicice je od juna do septembra.Kicica raste na svetlim šumskim proplancima,suvim travnjacima i kamenjarskim pašnjacima:To baš nije česta biljka ali na određenim staništima opstaje stalno.Ova biljka nije laka za gajenje,tako da se u medicinske svrhe najčešće bere sa svojih prirodnih staništa kojih je sve manje..
KICICA LATINSKI NAZIV
Centaurium Erythraea
BILJKA KICICA OSTALA NARODNA IMENA
Gorko zelje,kantarija crvena,ger,grozničavka,drago cvijeće,crno zelje,dupčić,jezernica,sunčeni cvit,kinin,kitičica,zlatna žuč,mala semenčina,mali stozlatnik,svedrc...
KICICA KAO LEK
Caj od kicice podstice apetit,jaca oslabljeni rad zeluca,stimulise izlučivanje želudačnog soka,sprečava poremećaje pri pražnjenju želuca i nadimanje stomaka,otklanja lenjost želuca i lako pokreće lenja creva.Gorke materije počinju da deluju već pri dodiru sa usnom sluzokožom.Naime,tom prilikom pokreću se lekoviti refleksi koji svojim neposrednim delovanjem lekovitih materija oživljavaju i podstiču varenje:Ipak kao i kod mnogih gorkih materija,moramo utvrditi kakave želudačne poremećaje treba otklanjati.Kada lenj i umoran želudac izlučuje premalo soka ,gorke materij od kicice pravi su lek.Međutim moramo biti oprezni ako zeludac izlučuje previse soka,što se manifestuje u čestoj gorušici i podrigivanju.I kod takvih tegoba moze nam pomoći čaj sa dodatkom sledećih biljaka :kim,anis,komorač,melisa,kamilica i nana.Ako pri tom želimo da smirimo želudac dodaje se valerijana i kantarion u čajnu mešavinu.Gorke materije koje sadrži biljka kicica podstiču naš krvotok.Takođe u skorije vreme gorko zelje je postalo znacajno na potpuno novom području - za lecenje anoreksije ili kod odbojnosti prema hrani kod mladih devojaka.Šoljica čaja pomaže kod nervoze kod ljudi koji su telesno i psihički preopterećeni.Ljudi koje muči kamen u žuči takođe treba da piju caj od kicice jer u velikoj meri pomaže njihovo bolje izlučivanje.
CAJ OD KICICE RECEPT
Najbolji efekat za zdravlje se postiže ako se čaj pripremi hladan.Do vrha punu kašičicu narezanog gorkog zelja prelijemo sa 1/4 l hladne vode.Kicica caj se zatim ostavi da odstoji od 6-10 sati,uz povremeno mesanje.Zatim ga procedimo i podgrejemo ali samo toliko da ga možemo piti.Čaj od kičice se ne zaslađuje.
CAJNA MESAVINA PROTIV NADIMANJA I GASOVA
- 20 g kičice,gorke deteline,kamilice,nane i matčnjaka stavite u 1 litar komovice,držite 8-10 dana česće mućkajući.
- Pije se pola sata pre jela..
- Takođe od ovog sastava bilja može se praviti i čaj.
Za istu namenu oba recepta možete praviti i od mešavine 20 grama kičice,očajnice,nane kamilice i majčine dušice..
KICICA NUSOPOJAVE
Iako je biljka kicica veoma gorka,napominjemo da ona nije otrovna i nisu poznate nuspojave koje izaziva.Vodite računa da biljka ima vrlo sitno i plitko korenje,pa se vrlo lako uništi čim se uhvati rukom i počne čupati.Jedini način da je ne uništimo je da se gornja polovina stabljike u cvetu ,pažljivo odseče sa oštrim makazama.Ova biljka ima i privredni značaj jer je potražnja velika i dobro se plaća i dosadašnja iskustva su da su potrebe uvek veće nego što se kičica nabere.
KAKO DA KIČICU ZAŠTITIMO U PRIRODI
Biljka kicica je sa naglom i nerazumnom eksploatacijom izuzetno proređena u prirodi i to na mnogim mestima gde je bila prisutna i gde smo na nju nailazili.Zbog toga se nameće potreba da se ona negde delimično a na nekim mestima i potpuno zaštiti na duži vremenski period,dok se ne prikažu pozitivni rezultati,tačnije dok se ne obnovi i sama ponovo ne razmnoži u prirodi.
Nema komentara :
Objavi komentar